Bez naslova
Puno je ruku noćas oko mene… Duge bele tanke ruke se guraju u gomilama, pokušavaju da me dodirnu svojim zašiljenim prstima, noktima. Upetljane su te ruke i ja počinjem da gubim dah jer se kao zmije petljaju oko mog vrata… Zašto ponovo nema zvezda, zašto je tolika tišina i ove noći?
Odlazim u egzotičnu zemlju gde mačke mirišu na vanilu i pije se čaj od latica jorgovana. Tamo šumi voda i sa dna me zovu pesak i školjke. Odlazim im u susret, ove noći.
