HLADNOKRVNO
Dugo sam oštrila ovaj nož.Godinama. Ivice sam mu usnama podmazivala i u njemu se ogledala. Možda te ovim nožem i ubijem ovih dana. To još uvek ne znam zasigurno, možda to učinim i noćas. Ali ne boj se, dozvoliću ti da se braniš i odbraniš od mene. Bićeš spreman, jer ja ne hvatam nespremne, nedužne, nevine... I sve što se dogodi biće sudbina.
Nema potrebe da vičeš, ne. Glasom, udarcima i napadima histeričnog bunila nista nećeš postići. Ja te ovoga puta neću moliti da prestaneš, jer dugo, godinama , hilajdama minuta sam oštrila ovaj nož, spremala ga za tebe.
Šta nam se to dogodilo? Zapitaš li se ponekad? Ja više se ni ne pitam, jer se dogodilo nije ništa. Mi smo odukevk bili ovakvi, raščupana čudovišta, nerazumna i samoljubljiva. Ma nikada, baš nikad ja tebe nisam volela. Ne ponavljaj mi to! Volela sam i jedino to i sada činim, volim sebe. Toliko sebe volim, toliko obožavam da ću te ubiti. Samo hoću da osetim to probadanje noža u toplo meso ispod tvojih rebara, da osetim tvoju toplu krv pod stopalima. Hoću da udovoljim svom hiru i zato ne opiri se...
Bez naslova
Puno je ruku noćas oko mene… Duge bele tanke ruke se guraju u gomilama, pokušavaju da me dodirnu svojim zašiljenim prstima, noktima. Upetljane su te ruke i ja počinjem da gubim dah jer se kao zmije petljaju oko mog vrata… Zašto ponovo nema zvezda, zašto je tolika tišina i ove noći?
Odlazim u egzotičnu zemlju gde mačke mirišu na vanilu i pije se čaj od latica jorgovana. Tamo šumi voda i sa dna me zovu pesak i školjke. Odlazim im u susret, ove noći.
JEDNA LOSHA PESMA
Mračno je ovde
U ovoj dubokoj rupi.
Leži tu moje skrhano telo,
Slomlejna rebra, ruke, i lobanja.
Po licu me šamaraju bube
Svojim krilima, teraju da zaboravim.
Ali ja neću zaboraviti, nikada.
Tamo gde snegovi plaču,
Gde prestaje žar tvoga oka,
Gde tvoje usne ne ljube tajno,
Gde ruke ne grle jako
Staće i moj dah.
I srce prestaće da lupa, osušiće se trava
Svijena u vence. Nestaće moje misli
Kao smiraj meseca jutrom.
Oči koje jedino sjaje iz rupa
Polako gasiće se sa zvezdama noćnim.
Dani se neće ponovo roditi.
JEDAN CUDAN SAN
Sanjala sam lubenice noćas. Bile su ogromne, tamno zelene sa puno svetlih pruga. Bile su zrele i mirisale su na sva letnja jutra, na noći svežeg vetra, na slatko. Jela sam ih, tolkio sam ih jela da je ostala samo jedna. I onda se san završio. Pred očima je bilo puno crnih tačkica sa pokojom žutom i crvenom. Teško sam otvorila oči i ugledala... Tako voljeni lik i znala sam da je to on, koga sam toliko priželjkivala. On je kao more koje je suviše duboko i strašno da bih mu se približila.
Načinila sam kulu od svih uzdaha i zagrljaja koje ti više ne mogu dati. Unutar te drhtave kule su sećanja na nežne reči koje si nekada govorio, na tvoje poglede i na dahove koje si mi nekada krao. Bilo je lepo, bilo je i više nego samo lepo, ali ja ovako sebe stišavam. U grlu i ispod u nabrekliom grudnom košu je užasna gužva emocija, plača koji se grči u krik koji neću ispustiti. Svi ti osećaji i uzdasi sada se u meni biju, kao prasci valjaju u blatu.... Ja ni da plačem nesmem, jer bojim se da te ne utopim u moru te slane tečnosti. Mislim da bi posle izvesnog vremena iz očnih duplji potekla mlaka, crvenkasta krv, kao razvodnjeno vino.
Ponovo sanjam.
Železnička stanica. Oko mene puno je prljavog sveta. Svi se nekud guraju, dotačinju me svojim ramenima i osakaćenim pogledima.
Otkazano! – čuje se sa jednog starog razglasa koji jedini medju svojom braćom još radi. – Ponavljam, otkazano! Više se tamo nikad neće ići!
Kod šaltera sam i čekam,uplakana, raščupane kose. Drhtim i pitam – Kako? Zar nikada...nikada više?
- Ali ja moram! Razumite da ja naprosto moram tamo....Ja sam verovala...Zar da sada sve zaboravim?
Čudno neko, bledunjavo, sićušnih očiju, lice mi prazno klima glavom.
Znači gotovo. Putovanja tamo više nema, ostaju samo lubenice i kula. Misliš da mi je to dovoljno... Lubenice i snovi?
TANGO I DVA NOĆNA LEPTIRA
Dim i mrak u prostoriji. Unaokolo je nekoliko stolova i stolica za kojima sede alkoholom opijeni ljudi. Njihova lica razvučena su u osmehe pod uticajem zagušljivog vazduha. Čuje se tango i njih dvoje plešu. Niko ih ne posmatra, sve kao da je u nekom magnovenju. Snimak tanga je loš.
Njena kosa se plete oko nogu i ruku, oči joj sijaju kao fenjeri malih ulica nekog primorskog mesta. Oni ne govore, samo čvrsto drže jedno drugo. Nokte su zarili u kožu i curi iz tih rana pomalo krv. Kao da se smeše, ili možda oboje plaču. Ove noći oni poslednji put plešu tango, poslednji trzaj strasti polako nestaje, zalazi za glave posmatrača. Tela im se gibaju, savijaju i sve liči na igru neka dva usamljena noćna leptira, na senke ruku koje se prepliću kada dvoje ljubavnika u mraku igarju svoji igru.
Noći su umotane u vrelinu letnjega sunca, mirišu bube noćni šetači, lupaju svojim krilima i pozivaju na greh. Ja bih sa tobom bila i grešna, činila bih sve ono što se prezire i ne smatra pristojnim. Sedela bih na tebi sva rasčupana, slomljena od tvojih dodira i mazala crveno na usne. Ti ne voliš ništa što je prljavo, ni prljave reči, ništa ali, opet u tami postaješ jedan od najprljavijih igrača. Misli ti iskoče iz ležišta i usne pričaju bezobratno. Volim kada si takav, jer jutrom kada se probudiš sve kao da biva zaboravljeno, a noću ponovo dobija svoj život. Ti si prevarant, živiš dvostruko, noćni leptiru! Telo ti miriše na letnji pljusak...
NEĆEŠ MI REĆI NOĆAS
Ponovo si se ušunjao u moju noć, došetao se tiho. Lećiću u vodu koju si doneo u dlanovima, možeš mi zmarsiti kosu. Ja sam potajno priželjkivala tvoj ponovni dolazak. Dugo o tebi nisam čula ni reči, dugo te niko nije video i pomislila sam možda da si i zauvek otišao. A, ti si ipak po (Dalje)
MUST HAVE ZA SEZONU 2008 / 2009
Svake sezone postoji nekoliko stvari koje morate imati ako pratite trendove. Da bismo vam pomogli, nudimo vam nekoliko saveta koji će vas ove jeseni definitivno uciniti osobom od stila.
Ona:
1. Inspiraciju potražite u šiku '60 – ih, i filmovima kao što su Bonnie and Clyde... Uska olovka suknja do kolena, sa dubljim pojasem, uvučena košulja od prirodnih materijala i ženstveni sako, samo su jedna od kombinacija koja će pružiti osećaj glamura.
2. Ove sezone štikle možete da zamenite ravnim baletankam koje mogu biti ukrašene raznim svetlucavim kamenjem da će prosto postati zamena za nakit. Sexy će na nogam izgledati i cipelice na platformu dubine do članaka,a ako ste više raspoloženi za fatalni izgled iskombinujte neku kraću haljinicu i čizme preko kolena.
3. Ove jeseni vam se pruža veliki izbor po pitanju torbi. Od malih pismo tašni,i onih od prevrnute kože u XXL veličini, pa do onih koje se nose u stilu poštara.
On:
1. Back to basic – povratak klasičnom stilu, prirodnim i kvalitetnim materijalima, koji će vam dati izgled Bond muškarca. Ove jeseni zaboravite shaggy – slojeviti stil.
2. Obavezan detalj jeste kvalitetan sat na ruci. Ako ste mislili da je sat jedan dosdan staromodni detalj, pažnju obratite na dizajnirane satove kao što su TAG Hauer, Oris, Patek Philippe, Louis Vuitton. Aktelni su okrugli glomazni satovi, ali na odmet nije imati ih više, koji se mogu različito kombinovati u zavisnosti od prilike.
3. Parfem je nesto sto donekle govori o vama i vasoj ličnosti.Za jesen 2008 odaberite neki od sledećih novih mirisa : za sportski duh tu su Nike i Puma linija, a za poslovni svet Bulgari pour homme soir, Burberry Summer,Must de Cratier pour homme.
VAZA DONOSI SREĆU
Danas dosta popularan feng shui, pomaže nam da uredimo životni prostor tako da što više okupimo pozitivnu energiju u svom domu. Poznato je da dobra energija ne samo što oslobađa od stresa, već i motiviše na uspeh.
Feng shui nas uči kako da rasporedimo predmete ne bi li oni radili za nas.
Vaza je simbol mira i sklada, pa samim tim je poželjno da je imate u svom domu. Ako stavite u nju cveće, u zavisnosti od toga o kakvoj je vrsti reč, pokrenuće obilje bogatih simboličkih značenja.
Kao jedan od osam sretnih predmeta, vaza simbolizuje posudu u kojoj se skuplja chi dobre energije – smirenost i zadovoljstvo.
U ljubavi vaza je takođe pronašla svoje mesto simbolišući sreću . Ako u nju stavite i jednu stabljiku bora ili bambusa, smestite je u središte kuće ili u jugozapadni deoć par će imati dug i miran bračni život ispunjen decom.
Vazu je moguće pretvoriti i u vazu bogatstva ako se ispuni posebnim dragocenim predmetima. Vaze koje sadrže sretne simbole, postavite bilo gde u kući osim u kuhinju.
dream a little dream of me
Noc se polako spustila, hladi usijane ulice...Negde u daljini cujem lagane note klavira, penastu melodiju koja me nosi u neka druga vremena... U neke daleke noci.
I dok topli vetar osecam na svome vratu, mastam o tvom dodiru, o tvojim prstima koji isto tako klize po mojoj kozi. Mogu da osetim i tvoj dah, dok toplina zraci iz nas...Tvoj pogled sve govori. Znam da me zelis nocas. Blizu, da se sklupcam kraj tebe... Tako bih dodirnula tvoje usne, tako bih prstima prosla kroz tvoju kosu...
Melodija koja me nosi tebi nocas sve je tisa, ja zatvaram oci... Plesemo, zagrljeni na ovoj punoj mesecini sto sija, dok nas vetar miluje...
covek koji je odlucio da nestane
Bio jednom jedan covek koji je odlucio da nestane.Ali stvarno da nestane. Do te odluke je dosao jer je zivot postao pretezak. Svi ti pokusaji da se uklopi u ljudski svet, da shvati te ljude i da se sa njima nekako poveze, sve ga je to umorilo. I, tako je on smislio, da je najpametnije da jednostavno nestane.
Danima je pravio svoju cauru, u koju ce se na kraju uvuci i koja ce mu pomoci da nestane. Svakoga dana polako je pleo njene niti, ostavljajuci tek toliki otvor da moze da se u nju uvuce. Pletuci tako, dosao je do trenutka kada je sve bilo spremno. Samo jos da udje i nestajanje moze da pocne.
Nije bilo lako uvuci se. Fizicki to je bilo najmanje bolno, ali ipak, nestati zauvek bez traga... Od svoje odluke nije odustao. Usao je.
Dugo je unutra bio, ali on tu duzinu vremena nije osecao. U pocetku, osecao je ushicenje, pa cak i srecu. Onda je postalo nekako oporo, ali osecaj srece nije ga napustao. Toliko dugo je cucao u toj cauri, da je vremenom prestao da oseca noge. Mislio je da ce ga boleti, ali nije. To ne osecanje delova tela polako se sirilo i stiglo je do ruku, a kada je vec doslo do stomaka poceo je da oseca neku slobodu i lakocu. Ponovo je osetio ushicenje, osmehnuo se i nestao.
sve se zakomplikovalo izmedju nas
Danas je jedan od onih dana kada bih volela da mogu da nestanem, to jest da odem negde daleko u neku divljinu i da ne razmisljam o tebi....Da ne sedim i da ne cekam tvoj poziv ili bilo sta od tebe...Volela bih da mogu da nastavim da zivim, da te zaboravim...Bice tesko...
da varam te ili ne...
Imati aferu, da ili ne? Ovo je uvek bila jedna od onih tema o kojima postoje oprecna misljenja. Jedni se na samu pomisao o tajnoj vezi jeze I groze, dok drugi to smatraju normalnom stvrai, koja je cak I potrebna. A argumenti I za jedno I za drugo misljenje su opravdani.
Da razmisljam o ovome, nagnalo me je to sto sam nedavno, na jednoj bezazlenoj kafici sa drugaricom saznala, da ona ima aferu. Za trenutak sam se iznenadila, jer do samo par nedelja unazad, ona je bila jedna od onih koje veruju u pricu o polovini koju trazimo celog zivota, I verovala je da je tu polovinu nasla. I kada mi je rekla da je upoznala tog tipa, prosto nisam mogla da je ne pitam,” Pa sta se dogodilo?” Ono sto je mene porazilo u celom tom razgovoru jeste to sto je ona tu svoju tajnu vezu prihvatila kao nesto sto je najnormalnije. I dok su mene mucila moralna pitanja, da li je to fer prema njenom zvanicnom decku, I da li bi ona volela da nju neko tako izneveri, I jos mnogo sto sta….ona je samo odgovorila,”Znas, jednostavno sve je toliko savrseno,da je dosadno”.
Ta rec "dosadno" me je naterala da dalje razmisljam, sta uraditi da ne bude dosadno,I zar nije taj spokoj u vezi, kada ste sigurni u svog partnera, bas ono cemu tezimo. Izgleda da nije. Po svemu sudeci, ipak nas pokrece adrenalin, koji sigurno kulja kada radite ono sto se ne sme, I jos vise kada se trudite da ne budete uhvaceni u svojoj prevari.
Ja sam od onih, mozda staromodnih zena, koja ne da ne zeli da vara svog decka, vec imam stav da je to gubljenje vremena. Mene je naprosto uvek zamaralo to da se krijem, da razmisljam o potezima koje pravim, jesam li obrisala poruke sa mobilnog, hoce li me taj neko pozvati u nezgodnom trenutku, I jos toliko toga….
Ali ta rec dosadno, nikako da me napusti, jer pitanje je kako ne dosaditi , kako ne postati predvidiv u svom postenju. Mozda je najbolji lek, blef. Svi mi mozemo ponekad da blefiramo, da se malo neckamo, kako se kaze, “tvrdimo pazar”. Mozda bi bilo pozeljno da navedemo partnera da pomisli da se hladimo pa da ga to razbudi I da svoje osvajacke instinkte uperi ka vama, i ponovnom osvajanju. I sigurna sam da ce mu adrenalin proraditi, jer ipak muskarci su po svojoj prirodi lovci, a mi neka budemo plen.
O ovome sam pricala I sa “muskima”, I njima ta prica o aferi nije toliko strana, samo oni to dozivljavaju na po sve drugaciji nacin. Za njih to I jeste igra osvajanja, I dokazivanja. Neki ce cak to objasniti prirodom samog muskarca da on mora da trazi nove zenke,I da mu nikada nije dosta. Ali ja znam jednu stvar, koju oni ne rado otkrivaju, sve je to sujeta jer I njima je potrebno da se potvrde da su zavodnici, da su neodoljivi, tako da poneki komliment na njihv racun o muzevnosti nece skoditi.
Zadovoljene svog ega kroz obmanjivanje onih koji nam u trenutku veruju, i dokazivanje svojih vrednosti kroz prolazne veze , I nije najpametnija stvar. Mozda ce adrenalin vise proraditi, ako se usudimo da se nekome potpuno predamo, I da to sto sa nekim imamo ocuvamo.U danasnjem vremenu, otuidjenja I globalno neiskrenih odnosa mislim da je pravi izazov ostati iskren.Ko u ljubav veruje
Postoje li danas one fatalne, iskrene I duboke ljubavi, o kojima smo citali u romanima sto se danas smatraju KLASICIMA? Da li su fatalne ljubavi samo masta velikih pisaca, vecitih sanjara, ili su to moderno doba, neke nove vrednosti I tehnologija doprineli da vise ne verujemo u ljubav, bar ne onako kako su to cinile nase bake. Nema danas vise tih ljubavi zbog kojih se umire. Sta nas je to nagnalo da vise nismo romanticni, sta nas je ucinilo toliko samoljubljivim, jer, iskreno, kome danas jos pada uopste na pamet I da pomisli da se ubije zbog odbijanja, ili raskida.
Danas kazemo sami sebi, jednu od utesnih fraza, ma on je ili ona budala ne zna sta propusta.Laskacemo sebi recenicom ja izgledam savrseno, mogu da nadjem koga hocu, jer nazalost ili na srecu, kako se uzme , izgled je bitan .Tek onda dolazi do nabrajanja nasih intelektualnih sposobnosti. I ne samo to, vec I taj neko nam nije ni potreban, pored toliko prijatelja, koje doduse vidjamo samo kada se na neki magican nacin dogodi da nam se poklope slobodni sati, u rokovnicima….I kad budemo otisli sa njima na kafu, taj neko ko nas je propusti bice vec davno zaboravljen.
A opet, tu je I citav filozofski pokret samosvesnih I samostalnih zena, a I muskaraca, kojima ne samo sto nije potrebna veza, jer ih samo usporava u gradjenju sto boljeg CV- ija, njih cak I greje zagrljaj kancelarijske stolice.Na stranu to sto im karijera guta najbolje godine,bas kao najljubomorniji partner. Kada im se spomenu deca , ona ce da pricekaju I to poprilicno, jer I sa 37 smo mladi I zivot je tek pred nama. Cekacemo dok ne budemo zreli starci pa da pravimo medicnska cuda I poradjamo se mozda cak I u 77, jer danas vise nije cilj prebroditi adolescentsku krizu, treba se uhvatiti u kostac I sa krizom srednjeg doba I talasima toplote I haldnoce koje nosi klimaks, mada, kao sto je vec poznato, pilates I dve litre vode ce I to resiti.
Tako, pitam se ja, da li je mozda bilo bolje Romeu I Juluji sto su verovali da nema svrhe da zive jedno bez drugog, sto su bili tako naivno romanticni I sto su tako naivno verovali da svet porece ljubav…
Danas smo mi saznali neke nove istine, da recimo, I danas svet pokrece ljubav ali prema novcu I nafti. I da je cilj svake zene da nadje jednog Abramovica I time resi sve svoje zivotne probleme, a opet ako ne uspe u tome tu je kancelarija, i ohrabrenje da je biti samohrana majka ok, I da se sve moze kad se hoce, a za to vreme nasi zastitnici junaci ce biti u zagrljaju drugih, al’ ne dama vec junaka…..
