Subota, Avgust 09, 2008
Ko u ljubav veruje
Postoje li danas one fatalne, iskrene I duboke ljubavi, o kojima smo citali u romanima sto se danas smatraju KLASICIMA? Da li su fatalne ljubavi samo masta velikih pisaca, vecitih sanjara, ili su to moderno doba, neke nove vrednosti I tehnologija doprineli da vise ne verujemo u ljubav, bar ne onako kako su to cinile nase bake. Nema danas vise tih ljubavi zbog kojih se umire. Sta nas je to nagnalo da vise nismo romanticni, sta nas je ucinilo toliko samoljubljivim, jer, iskreno, kome danas jos pada uopste na pamet I da pomisli da se ubije zbog odbijanja, ili raskida.
Danas kazemo sami sebi, jednu od utesnih fraza, ma on je ili ona budala ne zna sta propusta.Laskacemo sebi recenicom ja izgledam savrseno, mogu da nadjem koga hocu, jer nazalost ili na srecu, kako se uzme , izgled je bitan .Tek onda dolazi do nabrajanja nasih intelektualnih sposobnosti. I ne samo to, vec I taj neko nam nije ni potreban, pored toliko prijatelja, koje doduse vidjamo samo kada se na neki magican nacin dogodi da nam se poklope slobodni sati, u rokovnicima….I kad budemo otisli sa njima na kafu, taj neko ko nas je propusti bice vec davno zaboravljen.
A opet, tu je I citav filozofski pokret samosvesnih I samostalnih zena, a I muskaraca, kojima ne samo sto nije potrebna veza, jer ih samo usporava u gradjenju sto boljeg CV- ija, njih cak I greje zagrljaj kancelarijske stolice.Na stranu to sto im karijera guta najbolje godine,bas kao najljubomorniji partner. Kada im se spomenu deca , ona ce da pricekaju I to poprilicno, jer I sa 37 smo mladi I zivot je tek pred nama. Cekacemo dok ne budemo zreli starci pa da pravimo medicnska cuda I poradjamo se mozda cak I u 77, jer danas vise nije cilj prebroditi adolescentsku krizu, treba se uhvatiti u kostac I sa krizom srednjeg doba I talasima toplote I haldnoce koje nosi klimaks, mada, kao sto je vec poznato, pilates I dve litre vode ce I to resiti.
Tako, pitam se ja, da li je mozda bilo bolje Romeu I Juluji sto su verovali da nema svrhe da zive jedno bez drugog, sto su bili tako naivno romanticni I sto su tako naivno verovali da svet porece ljubav…
Danas smo mi saznali neke nove istine, da recimo, I danas svet pokrece ljubav ali prema novcu I nafti. I da je cilj svake zene da nadje jednog Abramovica I time resi sve svoje zivotne probleme, a opet ako ne uspe u tome tu je kancelarija, i ohrabrenje da je biti samohrana majka ok, I da se sve moze kad se hoce, a za to vreme nasi zastitnici junaci ce biti u zagrljaju drugih, al’ ne dama vec junaka…..
Ne znam da li danas postoji, ali pre dvadesetak godina je još postojala. I još traje, ona filmska, ali jedinstvena, pomalo čudna, ali nadasve vanvremenska...
Samo retki nađu retke...
Ako još nisi sreo polovinu svoju, deder na put, a šta ko i kako živi.. ta marim ja...
Pa i ti ne treba...
Pozdrav iz ravnice!
