Četvrtak, Avgust 14, 2008
covek koji je odlucio da nestane
Bio jednom jedan covek koji je odlucio da nestane.Ali stvarno da nestane. Do te odluke je dosao jer je zivot postao pretezak. Svi ti pokusaji da se uklopi u ljudski svet, da shvati te ljude i da se sa njima nekako poveze, sve ga je to umorilo. I, tako je on smislio, da je najpametnije da jednostavno nestane.
Danima je pravio svoju cauru, u koju ce se na kraju uvuci i koja ce mu pomoci da nestane. Svakoga dana polako je pleo njene niti, ostavljajuci tek toliki otvor da moze da se u nju uvuce. Pletuci tako, dosao je do trenutka kada je sve bilo spremno. Samo jos da udje i nestajanje moze da pocne.
Nije bilo lako uvuci se. Fizicki to je bilo najmanje bolno, ali ipak, nestati zauvek bez traga... Od svoje odluke nije odustao. Usao je.
Dugo je unutra bio, ali on tu duzinu vremena nije osecao. U pocetku, osecao je ushicenje, pa cak i srecu. Onda je postalo nekako oporo, ali osecaj srece nije ga napustao. Toliko dugo je cucao u toj cauri, da je vremenom prestao da oseca noge. Mislio je da ce ga boleti, ali nije. To ne osecanje delova tela polako se sirilo i stiglo je do ruku, a kada je vec doslo do stomaka poceo je da oseca neku slobodu i lakocu. Ponovo je osetio ushicenje, osmehnuo se i nestao.
uh, pomalo jeziva prica... no to ne umanjuje njenu lepotu i simbolicnost.
