Ponedeljak, Oktobar 20, 2008
JEDNA LOSHA PESMA
Mračno je ovde
U ovoj dubokoj rupi.
Leži tu moje skrhano telo,
Slomlejna rebra, ruke, i lobanja.
Po licu me šamaraju bube
Svojim krilima, teraju da zaboravim.
Ali ja neću zaboraviti, nikada.
Tamo gde snegovi plaču,
Gde prestaje žar tvoga oka,
Gde tvoje usne ne ljube tajno,
Gde ruke ne grle jako
Staće i moj dah.
I srce prestaće da lupa, osušiće se trava
Svijena u vence. Nestaće moje misli
Kao smiraj meseca jutrom.
Oči koje jedino sjaje iz rupa
Polako gasiće se sa zvezdama noćnim.
Dani se neće ponovo roditi.
